U grčkoj mitologiji Pegaz je bio beli krilati konj, izuzetno brz i snažan, al sa druge strane jako mudar I nežan. Njegovo ime povezuje se sagrčkom rečju pege što znači izvor, vrelo otuda i verovanje da gde god je kopitom dotakao tlo tu je nastao izvor.
Legenda kaže da je Pegaz bio sin Posejdona (Bog mora prema grčkoj mitologiji) I Meduze (čudovište u ženskom obliku) koji je iskočio iz Meduzinog vrata odakle je potekla krv kada je Persej odsekao Meduzi glavu. Kao zahvalnost Perseju, Pegaz mu je pomogao da ubije morsko čudovište Cetusa. Boginja rata Atina je uzela Pegaza i odvela ga Muzama na Parnasu da vode računa o njemu. Uranija, Muza astronomije i unierzalne ljubavi, najviše se zalagala za Pegazovo odgajanje, bila mu je kao dadilja. Pegaz je bio veseo i dobar konj, uvek su ga smatrali bezbrižnim stvorenjem koji je bio čas na nebeskim poljima, čas na zemaljskim ravnicama. Na Olimpu je pomagao Zevsu tako što je raznosio gromove i munje.
Jedna od najpoznatijih legendi o Pegazu vezuje se sa mitskim junakom Belerofontom. Belerofont je i sam bio lep kao tadašnji Bogovi nije ni po hrabrošću odstupao od istih, bilo mu je zadato da ubijes trašnu Himeru. Pošto je Belerofont bio proteran iz rodnog grada Korinta jer je nesrećnim slučajem ubio nekog čoveka, utočište je našao kod tirintskog kralja Preta. Kralj ga je mnogo zavoleo, ali njegova žena Antija pokušavala je da ga osvoji. Kako bi Belerofont odbio svaki njen ljubavni pokušaj, povređena Antija je optužila Belerofonta kod kralja I zatražila od njega da ga ubije. Pret nije hteo da ubije svog gosta pa je poslao Belerofonta kod svog tasta, Antijinog oca, Jobata.
Jobat je dočekao gosta, priredio je večeru u njegovu čast koja je trajala 9 dana i tada je našao poruku od Preta šta se desilo i da mora da ubije svog gosta. U to vreme u Grčkoj je vladalo verovanje da se gostu ne sme nauditi niti ga ikako uvrediti, te je Jobat izmanipulisao Belerofonta nateravši ga da se sam prijavi da ubije Himeru. Himera je bila kombinacija lava, zmije i divokoze. Belerofont je znao da Himeru može da ubije samo iz vazduha i tako je krenuo u potragu za Pegazom.
Pošto je znao da Pegaz često doleće na Akrokorint da tu pije vodu, vrebao je konja danima i noćima i napokonga je i dočekao. Po savetu vrača Polida, on je zauzdao Pegaza zlatnom uzdom koju mu je dala boginja Atina, a zatim je na Pegazu odleteo u Lakiju.
Belerofront je sa Pegazom doleteo do doline gde je živela Himera, nad stenovit procep i čekao je da ona izmili iz jazbine. Kada je napokon ugledao Himeru, pogodio ju je strelom ali ju je samo ranio. Ona je pokušavala da ga ubije na sve moguće načine, što sa svoja tri plamena jezika tako i sa otrovnim zmijskim repom, ali na Pegazu je Belerofront uspeo sve to da izbegne i na kraju je uspeo da ubije Himeru. Njeno telo odneo je Jobatu koji nije mogao da predpostavi takav ishod. Nakon toga, Jobat ga je stavljao na nova iskušenja ali svaki put bi se Belerofront sa Pegazom izvukao i porazio neprijatelja. Jobat nije imao kud, dao mu je svoju ćerku za ženu i poklonio pola kraljevstva da njime vlada.
Belerofont je bio cenjen u Likiji, dobio je tri pelepe ćerke, bio je slavan, ali mu to nije bilo dovoljno, smatrao je da je jednak bogovima i tada je rešio na Pegazu da poleti pravo na Olimp.Njegova smelost je naljutila Zevsa i takvo nešto nije mogao da dopusti pa je poslao besnilo na Pegaza. Belefront nije mogao da obuzda pomahnitalog Pegaza, strovalio se sa njega i udario glavom o kamen. Dugo je lutao pomračenog uma, dok se nad njegovom sudbinom nije smilovao Tanatos, bog smrti, i poveo ga sa sobom.
S obzirom da je Pegaz imao čisto srce i vodič mu je bila dobrota, Zevs se sažalio nad njim i pretvorio ga je u sazvežđe Pegaz, a mesto na kom je palo pero iz Pegazovog krila nastao je grad Taurus.
Srpski Pegaz – Jabučilo
Svakako najneobičniji konj od svih pomenutih je Jabučilo, “Srpski Pegaz” koji je bio slavni konj Vojvode Momčila. Jedini konj u našoj istoriji sa krilima koga je, po legendi, oždrebila Momčilova kobila koju je oplodio krilati konj na Durmitorskom jezeru. Krilati konj bi svaku kobilu kopitom udario u stomak kako se ne bi oždrebila, ali jedne večeri Momčilo se sa slugama sakrio u žbunje i kad je krilati konj oplodio njegovu kobilu počeli su praviti buku, konj se uplašio i pobegao je u jezero. Godinu dana nakon toga oždrebila se i rodila krilatog konja Jabučila. Jabučila su proslavile mnoge bitke u kojima je učestvovao sa svojim gospodarem.
Prema legend koja je pevana u pesmi Ženidba kralja Vukašina, poželevši da bude kraljica, Vidosava je izdala Momčila sklopivši dogovor sa Vukašinom. Momčilo joj je odao tajnu da Jabučilo u zoru pušta krila I već sledeće noći je spalila krila konju i time ga onesposobila. Kralj Vukašin je napao vojvodu na Durmitorskom jezeru i bio je mnogobrojniji od Momčila. Pošto nije uspeo da se odbrani od napada, vojvoda se nekako sam probio kroz neprijateljsku vojsku al nije uspeo da se popne na bedeme jer je Vidosava presekla platno preko kog se peo. Ovde se priča završava njegovom pogibijom, a o Jabučilu nema traga. Neki kažu da je ostao na istom mestu gde ga je gospodar ostavio, da ga svake noći posećuje i leči otac, krilati konj, u nadi da će mu opet porasti krila i da će odleteti kod svog oca na Durmitosko jezero.